Javnobeležnički testament: Forma, troškovi i prednosti javnog testamenta

Javnobeležnički testament je testamentarna forma u kojoj zaveštalac izjavljuje svoju volju pred javnim beležnikom (notarom), koji tu volju unosi u ispravu, sastavlja testament u propisanoj formi, potpisuje ga zajedno sa zaveštaocem i čuva original u svom arhivu.

Ovaj testament je regulisan Zakonom o nasleđivanju i Zakonom o javnom beležništvu. Notar ne samo da beleži volju zaveštaoca, već je i dužan da proverava njegovu poslovnu sposobnost, da razume šta potpisuje i da slobodno izjavljuje volju bez prisile.

Holografski testament zaveštalac piše, datira i potpisuje isključivo svojom rukom — bez svedoka, bez notara. Javnobeležnički testament, nasuprot tome, sačinjava notar koji unosi izjavu zaveštaoca u propisanu formu.

• Holografski: potpuno pismeno i rukom, bez svedoka, lako dostupan ali i lako falsifikovan
• Javnobeležnički: sačinjava notar, čuva se u arhivi, teško se osporava
• Holografski: bez troškova notara
• Javnobeležnički: plaća se notarska naknada
• Holografski: može nestati ili biti uništen — javnobeležnički ne
• Javnobeležnički: notar potvrđuje poslovnu sposobnost zaveštaoca u trenutku sačinjavanja

Zaveštalac dolazi lično kod notara s ličnom kartom. Nije nužno zakazivati unapred, ali je preporučljivo. Notar saslušava zaveštaoca, unosi njegovu izjavu volje u propisanu formu i sastavlja nacrt testamenta.

1. Zaveštalac dolazi kod notara s ličnom kartom (i eventualnim podacima o naslednicima i imovini)
2. Notar proverava identitet i poslovnu sposobnost
3. Zaveštalac iznosi svoju poslednju volju — ko šta nasleđuje
4. Notar sastavlja testament u propisanoj notarskoj formi
5. Testament se čita naglas pred zaveštaocem
6. Zaveštalac potvrđuje da je to njegova volja i potpisuje
7. Notar overava, potpisuje i arhivira original
8. Zaveštaocu se uručuje kopija (prepis) testamenta

Naknada za sačinjavanje testamenta kod notara u Srbiji određuje se Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad javnih beležnika. Visina naknade zavisi od broja stranica testamenta i složenosti, ali u praksi je relativno pristupačna.

Okvirna naknada za jednostavan testament (jedna do dve strane) kreće se od 3.000 do 8.000 dinara, uključujući PDV. Složeniji testament koji precizno raspodeljuje više nekretnina ili posebnih legata može koštati više. Uz naknadu, notar naplaćuje i administrativne troškove (kopije, arhiviranje).

Jedna od najvećih prednosti javnobeležničkog testamenta je čuvanje originala. Notar arhivira original dok zaveštaocu predaje overen prepis. Original ostaje kod notara i posle zaveštaočeve smrti — naslednici ga ne mogu uništiti niti sakriti.

Posle smrti zaveštaoca, notar je dužan da obavesti sud o postojanju testamenta. U postupku ostavinske rasprave, sud poziva notara da dostavi original ili overenu kopiju. Ovaj mehanizam praktično onemogućava gubitak ili sakrivanje testamenta od strane zainteresovanih naslednika.

Javnobeležnički testament se može opozvati ili izmeniti u svakom trenutku dok je zaveštalac živ i poslovno sposoban. Fizičko uništenje prepisa koji zaveštalac ima kod kuće ne opoziva testament — original ostaje kod notara i važi.

Opoziv se vrši na jedan od sledećih načina: sačinjavanjem novog testamenta (koji automatski opoziva raniji u suprotnom delu), izričitim aktom opoziva pred notarom, ili sačinjavanjem holografskog testamenta koji je po datumu kasniji (pod uslovom da bude formalno valjan).

Pravnici preporučuju javnobeležnički testament pre svega kada postoji rizik od spora između naslednika, kada su naslednici neravnomerno tretirani (npr. isključenje jednog naslednika iz nasledstva), ili kada je zaveštalac starije dobi i može se osporavati njegova sposobnost.

• Notar potvrđuje poslovnu sposobnost — teško se osporava osnov ništavosti
• Original se ne može izgubiti, uništiti ni sakriti
• Formalni zahtevi ispunjeni profesionalno — nema rizika od nevažnosti zbog greške u formi
• Jasna evidencija datuma i okolnosti sačinjavanja
• Efikasnost u postupku ostavinske rasprave — notar dostavlja original direktno sudu

Zakon ne zahteva svedoke pri sačinjavanju javnobeležničkog testamenta u opštim slučajevima. Svedoci su obavezni samo za određene kategorije testatora (npr. osobe koje ne mogu ili ne znaju da čitaju), a notar procenjuje potrebu.

Testament se sačinjava na srpskom jeziku. Ako zaveštalac ne razume srpski, mora biti prisutan sudski tumač koji mu prevodi sadržaj. Notar mora biti siguran da zaveštalac razume šta potpisuje.

Arhiv javnog beležnika se po zakonu prenosi na drugog notara ili Javnobeležničku komoru Srbije. Original testamenta ne nestaje — uvek postoji institucija koja ga čuva. Ovo je još jedna prednost javnobeležničke forme.

Javnobeležnički testament sačinjen u Srbiji može imati dejstvo u inostranstvu, ali potrebno je apostilliranje isprave po Haškoj konvenciji. Za nasleđivanje imovine u EU ili drugim državama preporučuje se konsultacija s pravnikom u toj državi, jer pravila o priznavanju stranih testamenata variraju.