Porez na nasledstvo Srbija: Ko plaća, koliko iznosi i kada ste oslobođeni

Porez na nasleđe i poklon je javni prihod koji se plaća na imovinu stečenu nasleđivanjem ili poklanjanjem. U Srbiji ga uređuje Zakon o porezima na imovinu. Porez se plaća na razliku između vrednosti nasledstva i poreskog oslobođenja, i to isključivo kada je nasledstvo prešlo određeni prag.

Važno je razlikovati porez na nasledstvo od poreza na prenos apsolutnih prava — porez na prenos se plaća kada se imovina kupuje ili prodaje, a porez na nasledstvo nastaje kada se imovina prima besplatno (nasleđem ili poklonom).

Zakon o porezima na imovinu predviđa obimna oslobođenja. Naslednici prvog naslednog reda — deca (uključujući usvojenike), supružnici i roditelji zaveštaoca — u potpunosti su oslobođeni poreza na nasledstvo bez obzira na vrednost nasledstva.

• Deca i usvojenici — potpuno oslobođeni
• Supružnik (bračni ili vanbračni, pod uslovima zakona) — potpuno oslobođen
• Roditelji — potpuno oslobođeni
• Naslednici drugog naslednog reda (braća, sestre, deda, baka) — plaćaju porez na iznos iznad propisanog praga
• Naslednici trećeg i daljeg naslednog reda i lica bez srodstva — plaćaju pun porez

Osim naslednog reda, zakon oslobađa i specifičnu imovinu: nasleđenu imovinu koja je bila u zajedničkoj svojini zaveštaoca i naslednika, kao i imovinu čija je vrednost ispod određenog praga koji se usklađuje svake godine.

Stopa poreza na nasleđe iznosi 1,5% za naslednike drugog naslednog reda (braća, sestre, baka, deda) i 2,5% za naslednike trećeg i daljeg naslednog reda i lica bez srodstva sa zaveštalaocem. Stopa se primenjuje na vrednost nasledstva umanjenu za zakonski prag oslobođenja.

• 1. nasledni red (deca, supružnik, roditelji): 0% — potpuno oslobođeni
• 2. nasledni red (braća, sestre, baka, deda): 1,5% na vrednost iznad praga
• 3. nasledni red i ostali: 2,5% na vrednost iznad praga

Oporezuje se ukupna nasledna masa: nekretnine, novac, hartije od vrednosti (akcije, obveznice), potraživanja, motorna vozila, plovila, vazduhoplovi i druga pokretna imovina veće vrednosti. Računaju se sve vrednosti naslednih dobara na dan otvaranja nasledstva (dan smrti ostavioca).

• Nekretnine — stanovi, kuće, placevi, poslovni prostori
• Novčana sredstva — gotovina, sredstva na računu
• Hartije od vrednosti — akcije, udeli u privrednim društvima
• Motorna vozila
• Potraživanja (dugovi koje su drugi dugovali ostaviocu)

Dugovi ostavioca umanjuju naslednu masu: od ukupne vrednosti nasledstva odbijaju se dugovi koji su prešli na nasledinike. Porez se plaća na neto vrednost (imovina minus dugovi).

Naslednik koji nije u prvom naslednom redu dužan je da podnese poresku prijavu Poreskoj upravi u roku od 30 dana od dana pravosnažnosti rešenja o nasleđivanju. Prijava se podnosi na Obrascu PP IZ – porez na nasleđe i poklon.

Uz prijavu se prilaže: rešenje o nasleđivanju, dokaz o tržišnoj vrednosti nekretnine (procena ovlašćenog procenjivača ili izvod iz registra cena), dokaz o vrednosti ostalih nasleđenih dobara.

Poreska uprava donosi rešenje o porezu nakon procene vrednosti nasledne mase. Naslednik je dužan da plati porez u roku navedenom u rešenju, koji je po pravilu 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Za zakašnjelo plaćanje obračunava se zakonska kamata. Ako se prijava ne podnese u roku, Poreska uprava može izreći novčanu kaznu i pokrenuti prinudnu naplatu.

Nasleđena nekretnina se vrednuje po tržišnoj vrednosti na dan otvaranja nasledstva. Vrednost utvrđuje Poreska uprava na osnovu evidencije o cenama nepokretnosti, procenjivača ili podataka katastra.

Naslednici koji plaćaju porez (2. i 3. red) plaćaju 1,5% ili 2,5% od vrednosti nekretnine umanjene za zakonski prag. Primer: ako je stan vredan 8.000.000 dinara, prag oslobođenja je 1.500.000 dinara, a naslednik je iz 2. reda — porez je 1,5% od 6.500.000 = 97.500 dinara.

Nasleđeni novac (gotovina i sredstva na bankovnom računu) oporezuje se na isti način kao i nekretnine — stopa 1,5% ili 2,5% na vrednost iznad praga. Hartije od vrednosti (akcije, obveznice) vrednuju se po tržišnoj ceni na berzi na dan otvaranja nasledstva, a neulistovane po proceni.

Udeli u privrednim društvima (npr. d.o.o.) vrednuju se po knjigvodstvenoj vrednosti ili po fer vrednosti ako postoji osnov za drugačije vrednovanje. Nasleđivanje udela u firmi može imati i korporativne posledice (ulazak u skupštinu, prenos upravljačkih prava).

Vanbračni partner je izjednačen sa bračnim u pogledu poreza na nasledstvo — oslobođen je plaćanja ako je zajednica života bila dugotrajna i ako je nasleđivanje ostvareno u skladu sa zakonskim uslovima za vanbračne partnere. Mora se dokazati trajnost vanbračne zajednice.

Poreska uprava može pokrenuti postupak po službenoj dužnosti na osnovu podataka iz ostavinske rasprave. Može se izreći novčana kazna i naplatiti kamata na zakasneli porez. U praksi, sud dostavlja Poreskoj upravi pravosnažna rešenja o nasleđivanju, pa je neplaćanje teško sakriti.

Ne. Deca su naslednici prvog reda i u celosti su oslobođena poreza na nasledstvo bez obzira na vrednost nasleđene kuće ili stana. Ipak, moraju sprovesti prenos prava vlasništva u katastru.

Strani državljani koji nasleđuju imovinu u Srbiji plaćaju isti porez kao i domaći. Ako postoji međunarodni ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja između Srbije i države čiji je naslednik državljanin, mogu se primeniti povoljnija pravila. Srbija ima takve ugovore s nizom zemalja.