Promena adrese u katastru: Kako se menja adresa nepokretnosti?

Najčešći razlozi za promenu adrese nepokretnosti u katastru su:

• Preimenovanje ulice — skupština opštine menja naziv ulice, a stara adresa postaje nevažeća
• Nova kućna numeracija — opština uvodi novi sistem numeracije objekata na celoj ili delu ulice
• Pripajanje naselja ili mesne zajednice — objekti dobijaju novu adresu po novom administrativnom uređenju
• Izgradnja novih ulica i razdvajanje blokova — objekt koji je bio na jednoj adresi dobija novu u novoj ulici
• Uvođenje adresnog registra — prelaz na JMBG adresni sistem koji može promeniti kućne brojeve

Za promenu adrese nadležna je Služba za katastar nepokretnosti RGZ u čijoj zoni se nalazi nepokretnost. Postupak se pokreće na zahtev vlasnika ili po službenoj dužnosti, na osnovu akta lokalne samouprave o promeni naziva ulice ili numeracije.

U praksi postoje dva načina pokretanja postupka:

• Po službenoj dužnosti — opština dostavlja RGZ-u akt o promeni adrese, a katastar automatski ažurira podatke za sve nepokretnosti na toj ulici
• Na zahtev stranke — vlasnik sam podnosi zahtev uz priloženi akt opštine o promeni adrese, ukoliko ažuriranje nije izvršeno automatski

Ova dva postupka se često mešaju, ali su suštinski različita:

• Ispravka greške — koristi se kada je u katastru pogrešno ukucana adresa (npr. ulica Jovana Cvijića umesto Jovana Cvijica broj 5 umesto 3). Greška je nastala pri upisu, a stvarna adresa je tačna.
• Promena adrese — koristi se kada je opština promenila naziv ulice ili kućnu numeraciju. Stari upis je bio tačan, ali adresa se od tada promenila aktom lokalne samouprave.

Za ispravku greške postupak je drugačiji i zahteva dokaz da je greška nastala krivicom organa pri upisu. Za promenu adrese osnov je uvek akt nadležnog organa lokalne samouprave.

Ako promena nije automatski izvršena po službenoj dužnosti, vlasnik podnosi:

• Zahtev za promenu podataka u katastru (dostupan na eKatastar portalu ili u filijali RGZ)
• Akt lokalne samouprave o promeni naziva ulice ili kućne numeracije (odluka skupštine opštine, rešenje nadležnog organa)
• Dokaz o identitetu podnosioca zahteva
• Izjava o tačnosti podataka (u nekim filijalama se zahteva)

Ukoliko promena adrese nije evidentirana u katastru, a vlasnik to otkrije pri pribavljanju lista nepokretnosti ili pri overavanju ugovora, preporučuje se da odmah podnese zahtev sa aktom opštine kako bi se stanje uredilo.

1. Proverite u eKatastru da li je promena adrese već evidentirana automatski — potražite nepokretnost po novoj adresi ili po broju parcele
2. Ako promena nije evidentirana, pribavite akt opštine o promeni ulice ili numeracije (dostupan u sekretarijatu lokalne samouprave)
3. Podnesite zahtev u filijali RGZ-a nadležnoj za vašu nepokretnost ili elektronski putem eKatastar portala
4. Organ rešava zahtev i donosi rešenje o promeni podataka u roku koji zavisi od opterećenosti filijale (obično 7 do 15 dana)
5. Nakon rešenja pribavite novi izvod iz lista nepokretnosti sa ažuriranom adresom

Ako je promena pokrenuta po službenoj dužnosti na osnovu akta opštine, za vlasnika nema nikakvih troškova — katastar ažurira podatke bez naknade.

Ako vlasnik sam podnosi zahtev, plaća se administrativna taksa za promenu podataka u katastru, koja iznosi oko 450 dinara. Rok za rešavanje zahteva je 15 dana od podnošenja urednog zahteva.

Ugovori ne gube snagu promenom adrese — reč je o istoj nepokretnosti, samo sa ažuriranim podacima. Međutim, pri overavanju novih ugovora, bankarskim procedurama ili upisu u katastar biće potreban ažurirani list nepokretnosti sa novom adresom.

Promena adrese sama po sebi nema uticaj na tržišnu vrednost nepokretnosti. Vrednost zavisi od lokacije, stanja objekta i tržišnih uslova — ne od administrativnog naziva ulice.

Ažuriranje u katastru traje do 15 dana. Nakon toga vlasnik mora sam da ažurira adresu kod MUP-a (lična karta, saobraćajna dozvola), poreske uprave, banaka i osiguravajućih društava. Ukupno taj proces može trajati nekoliko nedelja.