Rok za legalizaciju objekata u Srbiji — da li je istekao?

Zakon o ozakonjenju objekata (Sl. glasnik RS br. 96/2015) nije predvideo čvrst datum do kojeg vlasnici moraju sami pokrenuti postupak ozakonjenja. Zakon je koncipiran kao otvoreni postupak — opštinski organi su dužni da identifikuju bespravne objekte i pokrenu postupak, a vlasnici tada imaju rok da se odazovu.

Ovo znači: nema datuma tipa 'do 31. decembra 2026. moraju svi biti legalizovani'. Postoji, međutim, obaveza opštine da pokrene postupak za sve bespravne objekte vidljive na satelitskom snimku iz novembra 2015. Kada opština pokrene postupak za vaš objekat, rokovi počinju da teku.

Zakon o ozakonjenju definiše nekoliko konkretnih rokova koji važe tokom postupka ozakonjenja:

• 30 dana — rok koji vlasnik ima da dostavi dokumentaciju nakon što opština pokrene postupak i pošalje poziv
• 8 dana — rok za žalbu na rešenje o ozakonjenju ili negativno rešenje, od dana prijema rešenja
• 30 dana od pravosnažnosti rešenja — rok za plaćanje naknade za ozakonjenje (može biti na rate)
• 30 dana od pravosnažnosti — rok za podnošenje zahteva za upis u katastar nepokretnosti

Zakon je prvobitno predvideo da opštine do 2018. godine završe identifikaciju svih bespravnih objekata, ali taj rok je u praksi produžen jer je obim posla bio znatno veći od prvobitnih procena. Postupak i dalje teče u svim opštinama Srbije.

Opštinski organi — Odeljenja za urbanizam i građevinarstvo — imaju zakonsku obavezu da vode evidenciju bespravnih objekata i aktivno pokreću postupke ozakonjenja. Kada opština identifikuje bespravni objekat, dužna je da vlasnika obavesti o pokretanju postupka i pozove ga da dostavi dokumentaciju.

Nakon što vlasnik dostavi dokumentaciju, opština ima rok od 30 dana da donese rešenje o ozakonjenju ili negativno rešenje. U praksi, zbog opterećenosti organa, ovaj rok se često produžava — ali vlasnik ima pravo da podnese žalbu zbog ćutanja uprave ako organ ne odluči u zakonskom roku.

Opštine koje nisu završile postupke imaju pravo da nastave rad — što znači da vlasnici objekata koji još nisu dobili poziv mogu to očekivati u bilo kom trenutku.

Dobijanje rešenja o ozakonjenju nije kraj postupka — ono je samo neophodan uslov za upis u katastar. Posle rešenja slede konkretni rokovi:

Nakon što rešenje o ozakonjenju postane pravosnažno (prođe rok za žalbu ili žalba bude odbijena), vlasnik ima 30 dana da podnese zahtev Republičkom geodetskom zavodu za upis objekta u katastar nepokretnosti. Upis se vrši na osnovu geodetskog elaborata koji je već bio priložen u postupku ozakonjenja.

Naknada za ozakonjenje mora biti plaćena u roku od 30 dana od pravosnažnosti rešenja, osim ako je odobreno plaćanje na rate. Neplaćanje naknade u roku blokira dalje korake — upis u katastar neće biti moguć dok naknada nije izmirena.

Kada opštinski organ pokrene postupak ozakonjenja za vaš objekat, dužan je da vas obavesti pisanim putem — obično preporučenim pismom na adresu vlasnika. U pozivu stoji rok (obično 30 dana) za dostavljanje dokumentacije za ozakonjenje.

Ako ne odgovorite na poziv u roku, opština može doneti negativno rešenje bez razmatranja vaše situacije — što u praksi znači da objekat ne može biti ozakonjen u tom krugu, a predmet se arhivira. To ne znači automatski rušenje, ali u slučaju inspekcijskog nadzora i naloga za uklanjanje, nemate zaštitu koju daje pravosnažno rešenje o ozakonjenju.

Nelagalizovani objekat nije zaštićen — ali to ne znači da odmah sledi rušenje. Zakon o ozakonjenju je zaustavio donošenje rešenja o rušenju dok se vodi postupak ozakonjenja. Međutim, kada postupak okončate negativnim ishodom ili ga nikad ne pokrenete, objekat ponovo postaje predmet inspekcijskog nadzora.

• Građevinska inspekcija može doneti nalog za uklanjanje bespravnog objekta
• Vlasnik ne može prodati, hipotekovati ni legalno rekonstruisati neuknjižen objekat
• Naslednici se suočavaju sa komplikacijama pri nasleđivanju neuknjižene imovine
• Priključci na komunalnu infrastrukturu (struja, voda, gas) mogu biti odbijeni za objekte bez upisa

Vlasnici koji sami inicijativno pokrenu postupak ozakonjenja imaju više kontrole nad vremenskim rasporedom i procesom. Ne morate čekati da vas opština kontaktira — zahtev za legalizaciju možete podneti u bilo kom trenutku kod nadležnog opštinskog organa.

Prednosti pokretanja postupka na vlastitu inicijativu su: birate trenutak koji vam odgovara finansijski i dokumentaciono, možete se pripremiti i prikupiti dokumentaciju bez vremenskog pritiska, i izbegavate situaciju da vas opština zatekne i postavi kratak rok koji ne možete da ispunite.

Ispod su odgovori na najčešća pitanja vlasnika o rokovima za legalizaciju.

Ne postoji datum koji označava kraj mogućnosti legalizacije. Zakon o ozakonjenju je i dalje na snazi i postupci se i dalje vode u svim opštinama Srbije. Ako vaš objekat nije bio obuhvaćen do sada, to ne znači da ne može biti — opštine kontinuirano ažuriraju baze bespravnih objekata.

Obratite se odmah opštinskom odeljenju za urbanizam i objasnite situaciju. U mnogim slučajevima moguće je tražiti produženje roka uz opravdanje. Alternativno, možete podneti novi zahtev za legalizaciju kao inicijativni podnosilac — postupak počinje ispočetka, ali ne gubite pravo na ozakonjenje.

Rok za plaćanje naknade je 30 dana od pravosnažnosti rešenja o ozakonjenju. Ako ne možete platiti odjednom, kod nadležnog opštinskog organa tražite plaćanje na rate — zakon to predviđa. Neplaćanje u roku sprečava upis u katastar.